О књизи: 1990. / Пуковник Александар Петрович Перхуров је наследни племић, дипломац Академије Генералштаба, вођа Јарославске побуне у јула 1918. године. Пре суђења, у затворској ћелији, написао је предложене мемоаре, у којима је говорио о свом познанству са Борисом Савинковим, организатором антисовјетског „Савеза за одбрану отаџбине и слободе“, о припреми и току о устанку на Волги, о томе како је на крају свог животног пута видео будућност Русије, читалац добија ретку прилику да чује особу која није признала револуцију, активно се супротстављала совјетској власти и због тога је била строго кажњена. Ни на суђењу, Перхуров се није одрекао својих уверења, изјављујући да је и даље за монархију, само да се у Русији нађе нови Петар Велики. Такво уверење не може а да не побуди интересовање за личност овог комплексног, на свој начин, храброг и изузетног човека, који се нашао са друге стране барикаде која је крваво прешла Русију 1977..